DARKO NESTAO U MOSTARU, SESTRA GA BESOMUČNO TRAŽILA! Priča dobila rasplet kada su je REČI VIDOVNJAKA odvele PRAVO..

Bližio se kraj 1982. godine. U mostarskoj ulici Bakina Luka, toplo i sparno zimsko jutro 21. decembra zauvek je promenilo sudbinu porodice Stančević. Dečak predivnih plavih očiju i plave kose, dvogodišnji Darko, igrao se u dvorištu vozeći svoj novi crveni tricikl, rođendanski poklon od roditelja. Njegovi majka i otac bili su na poslu, a dečaka je čuvala baka Mara Jurić. U samo nekoliko kobnih minuta nepažnje, dečak je iščezao bez traga.

– Ušla sam unutra samo da sipam vodu u kace za kiseli kupus. Kad sam se vratila, nije ga bilo – ispričala je baka, prisećajući se najgoreg dana u svom životu.

Kada je baka Mara izašla napolje, Darka nije bilo nigde. Pretražila je dvorište, trčala od komšije do komšije, ali ga niko nije video. Ubrzo su na stenama prema reci Neretvi, tačno 238 metara od kuće, pronašli njegov crveni tricikl. Međutim, od dvogodišnjeg dečaka u braon somotskim pantalonama sa tregerima i crvenom džemperu nije bilo ni traga.

Porodica od starta nije verovala da je Darko upao u reku jer se između obale i vode nalazio širok pojas krupnog kamenja, nesavladiv za malo dete.

Ono što je usledilo, dodatno je razorilo porodicu. Policija je svoj posao obavila nezamislivo traljavo, a potraga je počela sa velikim zakašnjenjem jer su tog dana mnogi policajci i psi tragači bili preraspoređeni zbog obeležavanja Dana JNA. Darkova sestra Darjana Jakupović, rođena dve godine nakon njegovog nestanka, danas vodi lavovsku borbu da sazna istinu o svom bratu.

– Danas je to nezamislivo, ali na primer... Crveni tricikl uopšte nije izuzet kao dokaz, nego je vraćen porodici i ja sam se na njemu vozila kao devojčica. Pa onda, bila je tadašnjoj policiji najnormalnija stvar da mojoj majci, koja dolazi u stanicu da pita ima li išta novo oko nestanka njenog deteta, inspektor kaže: "Ja mislio da si ti došla da priznaš šta si uradila..." Ili da mom dedi kažu: "Stari, ćuti! Što ga nisi čuvao..." Ili da pre desetak godina, kad sam išla da tražim da vidim Darkov dosije, shvatiš da ga u mostarskoj policiji uopšte nemaju. Izgubili su ga. Nestao! Morali smo ponovo da prijavimo Darkov nestanak, ceo slučaj da pokrenemo iznova – svedoči Darjana.

Ona ukazuje na još jedan frapantan propust policije u vezi s misterioznim automobilom koji je tog dana primećen u njihovoj ulici.

– Na primer, u dnu ulice to jutro kad je Darko nestao bila je parkirana nekakva Lada boje slonove kosti. Videlo ju je nekoliko komšija. Upamtili su je jer to tada uopšte nije bila prometna ulica. Izgledala je kao da joj je pukla guma, ili tako nešto. To je sve znala policija i rekli su roditeljima da su razgovarali s tim ljudima, da su ih proverili. Međutim, nikad nisu. To nam je rekao inspektor kome je naknadno dodeljen slučaj i koji u dosijeu, koji će kasnije nestati, nije našao ništa o tome. Rekao nam je: "To su vam rekli samo da vas umire" – priseća se hrabra sestra.

Lažne nade, prevaranti i trag koji vodi u Udine

U decenijama koje su usledile, porodica je na potragu potrošila ogroman novac, sami plaćajući privatne detektive i hvatajući se za svaku slamku spasa. Na tom putu bolne neizvesnosti, susretali su se i sa onima koji su hteli da profitiraju na njihovoj tuzi.

– Svakakvih tu prevaranata ima. U danima kad je Darko nestao zvali bi kući pa rekli: "Dajte 20.000 maraka i daćemo vam informacije". Ali ispostavilo bi se da ništa ne znaju... Samo za ozbiljniji trag u Italiji, da bismo ustanovili detalje o jednom čoveku, ko su mu roditelji, gde mu je firma... Platili smo valjda deset hiljada evra ili tako nešto. Pa vam onda privatni detektiv traži dalje 200-300 evra po satu. Dok god traje potraga! Vidovnjaci pak naplaćuju, neki 50 evra, neki 500. Nije to ni stvar novca, ali evo, kažem čisto da se zna sa čim se porodice kojima nestaje član sve susreću – ističe Darjana.

Slučaj je dobio filmski obrt kada su posetili vidovnjaka iz Orebića, čije su se vizije sablasno poklopile sa informacijama do kojih su kasnije došli.

– On je inače sarađivao i sa policijom. Tražio je datume rođenja, Darkov isto. I na osnovu toga sve vam o vama kaže. Pazite, stvari koje nema teorije da neko drugi zna, da ih nađe na internetu ili tako nešto... To znate jedino vi. On je sve to znao! I na osnovu tih svojih crteža on nam je rekao da je Darko živ, da živi negde u inostranstvu, da je kod nekog raskršća sa desne strane crkva, a iza crkve prva kuća njegova. Da on živi tamo – priča Darjana.

Ubrzo potom, neverovatna dojava stigla je iz Italije.

– I mi smo od jednog poznanika, koji je radio u Udinama, dobili informaciju da je tamo video čoveka koji izuzetno liči na mog oca. Angažovali smo privatnog detektiva. Otišli smo tamo, sedeli sa strane i čekali da se pojavi taj čovek. Kad je izašao iz zgrade, ja i majka ostale smo u šoku! Ne zbog izgleda, nego figura, način hoda. Ma isti kao tata. Tu se čoveku sve izmeša, pa ti se tri dana čini da jeste, pa tri dana da nije. Seli smo s tim čovekom, rekli mu svoje sumnje. Molili ga da pristane na DNK. Ali nije hteo...

Darjana je preko detektiva saznala da se porodica tog čoveka, poreklom iz Albanije, preselila u Udine početkom osamdesetih, otprilike kada je Darko nestao. Detektiv je takođe otkrio da je ta ista porodica tih godina izgubila dete Darkovog uzrasta. Iako italijanski zakon onemogućava prisilno DNK testiranje za osobe starije od 27 godina, Darjana je u Udinama primetila detalj od kojeg podilazi jeza – čovek za kojeg sumnja da je njen brat živi blizu raskrsnice, pored koje je crkva sa desne strane, tačno kako je vidovnjak opisao.

Misterija do danas nije dobila epilog, a pojavljivali su se i ljudi iz podzemlja koji su tvrdili da znaju istinu, tražeći novac u zamenu za informacije.

– Ne znam ni sama više šta da mislim. Pre desetak godina ili tako nešto pojavio se čovek koji nam je anonimno rekao nešto, uputio nas na jednog čoveka koji se bavio određenom vrstom posla, ako me razumete. Rekao nam je da taj čovek zna šta se dogodilo, ali ako slučajno kažemo policiji, da će on reći kako je sve izmislio. Da se boji i neće svedočiti. Razgovarala sam lično s tim drugim čovekom, naravno da neće reći: "Ja sam to uradio!" Čak je nudio, s obzirom na svoje veze, da će za određenu novčanu svotu pomoći u potrazi, ali nismo pristali – zaključuje Darjana, koja poručuje da nikada neće odustati od potrage za svojim bratom.

Bonus video:

(Espreso/ Ženablic/ Vladana Jokić/ Prenela: T.M.)